Zimski seminar za mlađe polaznike

U utorak, prvog dana marta, nas 26 polaznika seminara fizike našlo se u učionici geografije nastavnog centra IS Petnica. Poneko uzbuđen, poneko uplašen, ali svi zaintrigirani da vide da li će zaista u Petnici biti “onako kako su nam pričali”.

Na prvom sastanku usledilo je upoznavanje sa Ackom, ekipom saradnika i ostalim polaznicima (gde smo imali zadatak da predstavimo osobu koja je sedela pored nas, što je praćeno opštim smehom i što je najavilo opuštenu atmosferu). Naravno, za ručak smo tradicionalno imali čuveni petnički pasulj. Prvo predavanje na temu “Čemu služi fizika?” otvorilo je mnoga pitanja i dalo nam materijal za razmišljanje, da bi nas već sledeće – Adrijina lekcija o funkcijama, integralima i izvodima, pomalo zaplašilo. Kada smo već umorni i pogubljeni među svim tim jednačinama i pravilima postali gotovo ubeđeni da ćemo višu matematiku sanjati iste noći, predavanje se završilo. Uz gitaru i nekoliko lepih glasova započela je naša prva žurka, dok je još nekoliko fizičara na tabli pokušavalo da napiše izvod funkcije x na x-ti stepen.

Nekoliko sati sna, a neke možda ni toliko, delilo nas je od crtanog filma u 8.45 (Acku sve čestitke, ali je ipak Stevin crtać “The Dot and the Line: A Romance in Lower Mathematics” osvojio najviše glasova publike). Veliku diskusiju o školskom sistemu u zemlji i odnosu prema nauci potegao je razgovor sa Vigorom Majićem, direktorom “Petnice”. Popodne smo sa Marom i Vladom vežbali izvode i integrale, što nam je uglavnom raščistilo nejasnoće od prethodne večeri. Savan nas je upoznao sa obradom rezultata merenja i otkrio tajne za računanje jednačine prave sa grafika uz minimalnu moguću grešku. Treba spomenuti i testove nekulture i neznanja sa kojima smo se suočili u toku prva dva dana našeg boravka u Petnici. Međutim, nismo se dali previše zaplašiti rezultatima testova, iako smo postali svesni da možda i ne znamo fiziku sjajno kao što smo zamišljali, a i da nemamo posebno bogato znanje iz opšte kulture.

Ceo četvrtak je prošao u znaku vežbi. Borili smo se sa matematičkim klatnom, grafikom i pisanjem izveštaja, a saradnici su nas uporno vraćali na ispravljanje grešaka do duboko u noć.

Četvrtog dana smo se upoznali sa Wiki-jem seminara fizike i konačno dobili svoje termine, popularno zvane termiti. Malo smo tražili smo na Internetu i u biblioteci, pokušavajući za početak da otkrijemo šta uopšte znači naš pojam. Ostatak dana je protekao u slušanju predavanja Danice Stojiljković o elementarnim česticama. Danica je bila obasuta gomilom pitanja zainteresovanih, ali i skeptičnih mladih fizičara.

U subotu smo polako privodili kraju izradu svojih Wiki stranica. Saznali smo nešto novo o računanju elektronskih struktura materijala. Posle ručka smo išli u šetnju i obišli pećinu, da bi nas potom Steva zainteresovao sa predavanjem o teoriji strategija, čiji je uvod bila igra ljutih gusara prethodnog dana. Gledali smo film “The Wall”, koji je na većinu ostavio dubok utisak.

Pretposlednjeg dana su usledile prezentacije. Pokušali smo da objasnimo naše pojmove za zadatih pet minuta i odgovorimo na što više pitanja. Slušali smo prezentacije drugih polaznika o pojmovima za koje ranije nismo čuli ili o kojima smo vrlo malo znali, o teoriji svega, o gravitacionim sočivima, fluorescenciji i nanotubama, o kvantnim računarima i spinu, o Hauzdorfovoj dimenziji, solitonima i faznim prostorima. Izlaganja su bila odlična prilika da shvatimo koliko je fizika široka nauka, koliko su tanke granice sa hemijom, matematikom i astronomijom i koliko smo slabo upoznati sa aktuelnim temama kojima se fizika bavi.

Poslednje veče našeg druženja smo proveli uz mafiju, dobru muziku, priču i uz žaljenje što se opraštamo, što se vraćamo u školu i što zimski seminar traje svega sedam dana.

Naravno, tih sedam dana našeg seminara su obeležili i intervjui sa nezaboravnim pitanjima procene, kao i slušanje predavanja sa TED-a. Naš Wiki su ukrasile i fotografije “poznatih ličnosti” i “Simbiotička teorija kvarkova”. Sećaćemo se i grudvanja protiv matematičara i astronoma, a verovatno i još mnogo toga što nije ostalo zabeleženo u ovom tekstu. Ali, dok budemo željno isčekivali da dobijemo poziv na sledeći seminar, pamtićemo pre svega petničko druženja i tu prijatnu atmosferu koja postoji samo u Petnici.

Isidora Jakovljević

XLAB Međunarodni naučni kamp

XLAB je eksperimentalna laboratorija smeštena u Getingenu u Nemačkoj, koja održava kurseve u oblasti prirodnih nauka, a namenjene učenicima srednjih škola, brucošima i nastavnicima. Međunarodni naučni kamp koji XLAB održava leti u dva navrata, u trajanju od tri i po nedelje, namenjen je učenicima i studentima širom sveta, starosti od 17 do 20 godina. Ukratko, XLAB je nemačka Petnica sa fensi skupom opremom i bez mlađih saradnika. Ove godine, zahvaljujući Petnici, junski kamp posetila je Vera Jovanović, a isto zadovoljstvo u avgustu pripalo je meni.

Kamp se sastoji od tri petodnevna kursa, a van klasičnog „od devet do pet“ radnog vremena organizovan je niz društvenih aktivnosti i izleta. Za svaku nedelju u ponudi su po tri različita kursa iz oblasti hemije, fizike i biologije. Učesnici su po tim kursevima raspoređeni tako da nisu uvek ispunjene sve primarne želje, što zapravo najčešće dovede do pozitivnih posledica. Slično kao i u Petnici, isproba se nova oblast na opipljivi, neškolski način. Lično, pohađala sam kurseve analize hrane (ni ugljeni hidrati ni proteini ne izgledaju tako zabavno kada su izolovani), zračenja u bio-naukama (mučenje biljaka radioaktivnim izotopima zarad bioloških saznanja zapravo izgleda zabavno) i kurs neurofiziologije (zabadanje elektrode u mozak skakavca pod tvrđenjem profesora da jadne životinjke ne osećaju bol). Poslednji navedeni, kurs neurofiziologije, kao elegantan spoj biologije, hemije i fizike, proslavljao je interdisciplinarnost u pravom petničarsko-seminarskom duhu. Zanimljivi detalji u početku bila su zakonski propisana pažnja posvećena bezbednosti u laboratoriji i dobra oprema. Šipkom cezijuma se zapravo ne treba igrati i usmeravati je u proizvoljnim smerovima, a postoje i Gajger-Milerovi brojači sa ispravnim ekranom i nedekorisani gomilom virećih žica. Ipak, odlična oprema i saradnja sa čuvenim Georg-August Univerzitetom, iskorišćeni su kroz niz preinteresantnih, ali dosta kratkih i uputstvima strogo vođenih eksperimenata.

Dvadeset pet dana u društvu mladih zainteresovanih ljudi iz petnaestak zemalja svakako proširuje i vidike u aspektima socijalnih interakcija i multikulturalizma. Bilo je razbijanja predrasuda, ali i potvrđivanja nekih sitnijih o mentalitetima i običajima. Najveće razlike među ljudima su se zapravo ticale ukusa o hrani, mada su se po omiljenim vidovima zabave dosta izdvajale drage Balkanke, Antonija i (Petničarka-biologičarka) Vanja. Po raspevanosti je mogao da im parira još samo drugar iz Šri Lanke. Naravno, iskorišćavale smo svaku priliku da se hvalimo Petnicom, odnosno Višnjanom.

Getingen, čuveni univerzitetski gradić, kao jednu od najzanimljivijih atrakcija pružio nam je samostalno organizovanu posetu groblju. Zvuči morbidno, ali dva potencijalno Gausova groba, Maks Bornov spomenik sa sve kul formulom, aleja Nobelovaca i još neke parcele, bili su nezaobilazne turističke lokacije. Poslednja dva dana proveli smo na ekskurziji u Berlinu. U zemlji Ajnštajn kafića i Lajbnic keksića, glavni grad je bio očekivajuće oduševljavajuć.

Za kraj, ništa drugo do želja svim Petničarima da što pre osete duh rada u ovakvoj nekakvoj sredini sličnoj petničkoj, sa dobrom opremom, izvanrednim profesorima, fenomenalnim kolegama iz celog sveta.

Marija Janković

Prolećno programiranje (prolećni seminar fizike 2)

Ovog proleća se seminar fizike 2 u Petnici vratio starom dobrom programiraju i primeni programiranja u fizici. Razlog je, naravno, veliki broj planiranih projekata koji su između ostalog računarske simulacije. Seminar je održan paralelno sa Exploratoriumom i prolećnim seminarom društvene istorije 1, dakle od 25. do 28. aprila.

Prvog dana, posle standardnog upoznavanja sa programom, prebrojavanja pristiglih polaznika i čuvenog petničkog pasulja dobrodošlice, Marina nam je predavala o Matlabu. Zatim smo svi dobili zadatke koje ćemo u toku seminara rešiti i u Matlabu iscrtati divne fizičarske grafike. :) Zatim smo imali predavanje ili više diskusiju o tome šta to sve istraživanje čini naučnim. Uveče oko 11h smo zajedno gledali film "Memento". Specijalni gost je bio filmski kritičar koji je pokušao da nam što više približi umetničku vrednost filma.

Drugog dana nam je Andrija celo pre podne predavao o Python-u, a mi smo pokušavali (i uglavnom uspevali ^_^) da rešimo njegove male zadatke. Popodne je bilo posvećeno radu na projektima, razradi (ali i stvaranju :D ) ideja, ustanovljavanju potrebne opreme i sl. Uveče smo ponovo gledali film ali ovog puta francuski film "L'année dernière à Marienbad" (Prošle godine u Marienbadu).

Treći i poslednji radni dan je započeo predavanjem o Mathematici kod Vlade Lukovića. Popodne je bilo posvećeno prezentaciji rezultata rada na zadacima iz Matlaba, a deo večeri završnom sastanku i kratkom razgovoru o (ne)radu na projektima. Svi imaju nekakav plan šta će raditi do letnjeg seminara koji će se održati u drugoj polovini jula, pa to obećava dosta rada i, nadajmo se, uspešnih projekata.

U Petnici su se u ovom periodu stvorile 4 gitare koje su se vrlo često čule u hodnicima i učionicama nastavnog centra, ispod pečurke i u stacionaru. Bilo je mnogo pevanja, vreme je brzo prolazilo i tako se kao i uvek petnička družina trećeg jutra (a 4. dana) ukrcala u autobus za Valjevo/Beograd.

U potrazi za strukturom

Prolecni Exploratorium ove godine odrzan je od 25. do 28. aprila. Exploratorium je specijalizovani seminar namenjen pretezno starijim polaznicima svih standardnih srednjoskolskih petnickih seminara. Bavi se dakle, sirokim spektrom naucnih oblasti i disciplina, koje su u okviru programa jednog Exploratorium seminara povezane jednim zajednickim pojmom koji ih sve prozima. Tema ovog seminara bila je - struktura.

Jasno je da strukturu mozemo shvatiti kao strukturu gradje zivih bica, strukturu galaksija, strukturu materijala, strukturu recenice, strukturu drustvenih grupa... U tom multidisciplinarnom duhu, vrhunska predavanja su polaznike blize upoznala sa strukturama raznih sistema koji nas okruzuju posmatranih iz razlicitih perspektiva. Iako je kratko trajanje seminara prouzrokovalo pretrpanost rasporeda u odredjenoj meri, iako ponekad na ustrp vremena za rucak ili veceru, na svakom se predavanju naslo vremena i za neophodne diskusije, razmene misljenja, objasnjenja i digresije.

Seminar je zapocet uvodnom recju rukovodioca Milana Cirkovica i kratkim upoznavanjem. Usledilo je predavanje o strukturi memorije prof. dr Suncice Zdravkovic. Prica o strukturi memorije, kao izuzetno zanimljiva i opsirna, rasirena je na predavanje prve polovine tog popodneva i deo prepodneva sutrasnjeg dana. Pod temom strukture memorije bili su obuhvaceni mehanizmi kratkotrajnog i dugotrajnog pamcenja i prvenstveno nacin organizacije memorije koji nam omogucava da funkcionisemo na uobicajeni nacin. Iduce predavanje bilo je o strukturi uzorka dr Olivera Toskovica, o tome kako se odabira uzorak materijala ili ispitanika pri nekom istrazivanju i sta predstavlja reprezentativan uzorak. Posle vecere predstavljan nam je zadatak na kome smo radili naredna dva dana u tri grupe od po dvanaestak clanova. Uvece smo gledali film "Memento" sa propratnom diskusijom o strukturi filma, fabuli i sizeu, koju je vodio moderator Predrag Ivanovic.

Drugi dan seminara, nakon dela struktura memorije, protekao je uz predavanje lingvista mr Mirjane Mandic i Dusice Bozovic o jezickoj strukturi, pretezno o dozvoljenim pozicijama reci, tacnije konstituenata, u gramaticki pravilnoj recenici u raznim jezicima i odnosima tih konstituenata kao primerom za strukture u jeziku. Zatim smo se preorijentisali na strukturu simetrije uz predavanje matematicara dr Milovana Suvakova. Strukturalna objasnjenja u drustvenim naukama prof. dr Jova Bakica obuhvatila su, izmedju ostalog, kao primere - strukturalna objasnjenja jugoslovenskog nacionalizma pre Prvog svetskog rata i u medjuratnom periodu kroz istorijski osvrt na povezane fenomene. Posle vecere prof. dr Cirkovic pricao nam je o strukturama iz astronomske perspektive, odnosno strukturama na velikim skalama. Dodirnuli smo teme poput struktura galaksije, jata galaksija, pa i strukture same Vasione, sa osvrtom na vazna otkrica u oblasti istrazivanja vangalaktickog prostora i neka nova interesantna i iznenadjujuca posmatracka otkrica. Nakon toga, usledilo je jos jedno kinematografsko umetnicko delo, francuski film "Prosle godine u Marinbedu".

Treci i poslednji radni dan seminara doneo nam je i dve radionice. Prvo predavanje i radionica mr Aleksandre Nikolic bilo je o strukturi najvaznijeg molekula na Zemlji - DNK. Fizicar dr Bozidar Nikolic pricao nam je o strukturi materije, odnosno prvenstveno o strukturi kristala. Spomenute su atraktivne, i neke starije i neke novije, a aktuelne poput grafena, nanotuba, superprovodnika. Poslednje predavanje bilo je ujedno i neka vrsta osvezenja i ujedno izlazak iz interdisciplinarnih granica u interkulturalni svet. Naime, prof. dr Branko Pavic pricao nam je o strukturama umetnickih dela, pri cemu smo se upoznali sa raznim, za nas pretezno nepoznatim, pravcima i vrstama umetnickih dela savremenog doba. Povezano sa tim je zatim odrzana radionica na kojoj smo se podsetili casova likovnog iz osnovne skole i kako je to slikati temperama. Posle vecere, seminar je zakljucen predstavljanjem rezultata polaznika na na pocetku spomenutom zadatku i diskusijom o tim resenjima. Naime, zadatak je bio da svaka grupa pronadje najsveobuhvatnije moguce definicije odredjenih pojmova, pri cemu su definicije morale biti iskazane sopstvenim recima. Ako smatrate da je zadatak lak, pokusajte jednostavno definisati vazne pojmove poput dokaza, metode, grupe, konteksta, pa informaciju, operaciju, morfologiju, model, simbol, teoriju... pa i samu - strukturu! :)

Zakljucak pri pozdravnom razgovoru bio je da je seminar, iako malo naporniji od ocekivanog, izuzetno uspesan i da je mnogim polaznicima priblizio druge, nesrodne nauke, inspirisao ih da sire sagledaju uopste proces naucnog istrazivanja i na kraju krajeva, vecinu naterao da sa nadom iscekuju potencijalni poziv na jesenji Exploratorium :)

Na kraju, o jednom trenutno interesantnom projektu Kontinuirane edukacije mozete vise pogledati na: http://koed.petnica.rs/

Jos jedan prodje seminar...

Zimski seminar fizike 2 počeo je prvog dana proleća. Dočekali su nas lepo vreme i nasmejani saradnici (mada su se iskreno i od srca smejali tek kad smo počeli da izlažemo svoje predloge projekata). Paralelno sa našim seminarem, tu su bili i matematičari, astronomi i geolozi.

Kada je reč o formalnim aktivnostima, pored predloga projekata koje su nam preporučivali saradnici, imali smo i nekoliko zanimljivih predavanja. Od nelinearne mikroskopije, preko već godinama konstantno aktuelnih nanotuba, pa sve do priče o verovatnoći događaja u klasičnom i kvantnom svetu. Bilo je priče i o alternativnoj istoriji, gde se su se analizirale moguće posledice toga da Darvin nije kročio na "Bigl", brod kojim je obišao svet u svojoj mladosti, putovanjem koje ga je inspirisalo za postavljanje temelja teoriji evolucije. Poslednjeg dana održana je predavanje o optičkim telekomunikacijama, odnosno fizici koja stoji iza iole brzog Interneta zahvaljujući kome čitate ovaj blog, te predavanje o mogućnostima i ograničenjima simulacija u fizičkim sistemima sa akcentom na njihovoj primeni u ispitivanju transporta u nano i mikroporoznim materijalima. Između ostalog, saznali smo razliku između latte macchiato i capuccino kafe.

Osim toga, svakog dana posle večere održavan je sastanak na kome smo razgovarali o predlozima projekata kojima ćemo se baviti ove godine. Dosta izuzetno zanimljivih eksperimenata i simulacija je u najavi, ali i dosta projekata koje tek treba definisati. Svakako nas do prolećnog seminara sve čeka iščitavanje literature, razmišljanje i promišljanje. Naravno, moramo istaknuti i naše drugare kojima je ostalo "još samo da reše taj dvostruki limes" :D.

Ipak, čini se da je jedan grupni projekat kojim smo se bavili u saradnji sa matematičarima zasenio uobičajene petničke aktivnosti. Naime, novi vođa matematičara, fizičar Šuki, osmislio je i organizovao gradjenje petničke piramide. Negde oko ponoći, nas dvadesetak-tridesetak polaznika transformisalo bi se u egipatske robove, odnosno jeftinu radnu snagu, te spravljalo male tetraedre od običnih plastičnih cevčica po precizno definisanom algoritmu. Tetraedri su poslednjeg dana spajani u veće, samoslične strukture, koje su zatim spajane u još veće, ponovo slične strukture, koje su... Verovatno već naslućujete poentu! Na kraju, dobili smo šest metara visoku fraktalnu trodimenzionalnu verziju trougla Serpinskog. Sam pogled na dva sprata visoku gradjevinu od cevčica iz McDonald's-a bio je i više nego dovoljna satisfakcija strpljivim vrednim radnicima! Svakako, deset velikih pica koje su stigle iz Valjeva bile su dobrodošla nagrada. Na kraju krajeva, ne može se ni puno njih pohvaliti prilikom za tako originalnu novu profil sliku na fejsu!

Naravno, pored svega navedenog, skladno ličnim preferencijama, našlo se vremena i za mafiju, gledanje utakmice na novom ogromnom fensi ekranu, druženje uz gitaru, blejanje na fejsu, pa i za "cepanje" zadataka iz ruskih zbirki. Do prolećnog seminara ostaje nam da razmišljamo o tome koliko slavno nam projekti mogu propasti, nadanje da ćemo ući u Ginisovu knjigu rekorda, kao i psihička i fizička priprema za sate programiranja koji nas očekuju u maju.

Pozvani na seminare 2010

Na sajt stanice okačen je spisak pozvanih na seminare u 2010-oj godini: http://www.petnica.rs/images/Pozvani_2k10.pdf i da, ovo je ispravljena verzija, sa sve Badžinim imenom. Pozvani na seminare fizike 1 i 2 u narednoj godini su:

Bačić Iva GIMNAZIJA "SVETOZAR MARKOVIĆ" Subotica FIZ
Badža Stefan Matematička gimnazija Beograd FIZ
Banjac Jelena Matematička gimnazija Beograd FIZ
Blagojević Vladimir III beogradska gimnazija Beograd FIZ
Cicmil Miloš GIMNAZIJA "JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ" Novi Sad FIZ
Dabić David GIMNAZIJA "SAVA ŠUMANOVIĆ" Šid FIZ
Djordjević Tamara GIMNAZIJA "SVETOZAR MARKOVIĆ" Niš FIZ
Djordjević Teodora GIMNAZIJA "SVETOZAR MARKOVIĆ" Niš FIZ
Drašković Gordana Gimnazija "Sveti Sava" Požega FIZ
Hložan Martin GIMNAZIJA "JAN KOLAR" Bački Petrovac FIZ
Marija Računarska gimnazija Beograd FIZ
Jovanović Balša GIMNAZIJA Smederevo FIZ
Kuzmanović Marko Matematička gimnazija Beograd FIZ
Levajac Vukan PRVA KRAGUJEVAČKA GIMNAZIJA Kragujevac FIZ
Marković Nikola GIMNAZIJA Jagodina FIZ
Marković Ognjen Matematička gimnazija Beograd FIZ
Martinović Igor Matematička gimnazija Beograd FIZ
Mihajlović Stefan GIMNAZIJA "SVETOZAR MARKOVIĆ" Niš FIZ
Milenković Marijana GIMNAZIJA "B.PETROV BRACA" Vršac FIZ
Milenković Petar DRUGA KRAGUJEVAČKA GIMNAZIJA Kragujevac FIZ
Milićević Matej Matematička gimnazija Beograd FIZ
Milijančević Dušan Matematička gimnazija Beograd FIZ
Milošević Miloš GIMNAZIJA Kruševac FIZ
Milovanović Jovan GIMNAZIJA Kruševac FIZ
Mrkšić Nikola Matematička gimnazija Beograd FIZ
Nešković Marta XIV beogradska gimnazija Beograd FIZ
Nikolić Nevena Matematička gimnazija Beograd FIZ
Novaković Danica GIMNAZIJA "UROŠ PREDIĆ" Pančevo FIZ
Novaković Milica Matematička gimnazija Beograd FIZ
Ohanesjan Vladimir SOU Gimnazija "MIRČE ACEV" Prilep FIZ
Pantelić Nikola Prva beogradska gimnazija Beograd FIZ
Petrović Luka Matematička gimnazija Beograd FIZ
Petrović Marija Gimnazija "Sveti Sava" Požega FIZ
Petrović Milica Matematička gimnazija Beograd FIZ
Petrović Vladimir Gimnazija "Sveti Sava" Požega FIZ
Puzović Jelena Gimnazija "Sveti Sava" Požega FIZ
Radenković Tijana Matematička gimnazija Beograd FIZ
Radosavljević Djordje GIMNAZIJA Prokuplje FIZ
Seničić David GIMNAZIJA Kraljevo FIZ
Simić Dragan Matematička gimnazija Beograd FIZ
Simić Nikola GIMNAZIJA "SAVA ŠUMANOVIĆ" Šid FIZ
Stambolović Bogdana Matematička gimnazija Beograd FIZ
Stanković Lola GIMNAZIJA "SVETOZAR MARKOVIĆ" Niš FIZ
Stanojević Stefan Matematička gimnazija Beograd FIZ
Stojanović Uglješa Računarska gimnazija Beograd FIZ
Šegrt Aleksandra Matematička gimnazija Beograd FIZ
Šumarac Tamara Matematička gimnazija Beograd FIZ
Taranović Aleksandar PRVA KRAGUJEVAČKA GIMNAZIJA Kragujevac FIZ
Tripunović Ognjen Matematička gimnazija Beograd FIZ
Trišović Ana Računarska gimnazija Beograd FIZ
Vučić Tomislav Vuk Škola za dizajn Beograd FIZ
Vujadinović Milena Matematička gimnazija Beograd FIZ
Vujić Jelena Valjevska gimnazija Valjevo FIZ

Konferencija "Korak u nauku" 2010

Godišnja konferencija polaznika seminara Istraživačke stanice Petnica održana je ove godine od 26.-29. novembra. Na konferenciji je učestvovalo čak triput više radova sa seminara fizike nego prošle godine, što će reći - 6 radova. Izložba postera svih radova koji su učestvovali na ovoj, osmoj po redu održanoj petničkoj konferenciji, biće održana u Beogradu od 22.-28. januara.

Kako zbog kapaciteta stanice nije bilo moguće da samoj konferenciji prisustvuju svi autori svih radova, u stanici smo tih dana bili Tamara, Badža, Tripun, Cvica, Vlade i Mara (tj. ja). Đole (Đorđe Rakić koji nije Đorđe Rakić sa seminara matematike) je jedan dan navratio do nas, kao i Jelena (Pajović), Saška (Aleksandra Alorić) i Steva (Stevan Radanović). Doduše, ovi ostali nisu navratili zato što gaje posebne emocije prema nama, nego da pokupe opremu za predstojeći Festival nauke. Naravno, Acko (rukovodilac seminara, Branimir Acković) je sve vreme bio naša tiha moralna podrška. Tiha i nevidljiva.

Spomenućemo jednu od priča koje možemo svrstati u urbane legende iz Petnice, te nemojte verovati svakoj reči. Prvog dana, trebalo je da do pola četiri (popodne) okačimo naše postere na pripremljene panoe. Do jedan i petnaest, zapravo su svi posteri bili okačeni. Ili skoro svi. Kako je Institut za fiziku u Zemunu ljubazno sponzorisao štampanje postera polaznika seminara fizike, postere je u Petnicu trebalo da donese Acko. U neko vreme, Tripun je odlučio da nazove naše sunce (pokazivač na letnji seminar). Dijalog mobilnim telefonom je tekao ovako:
Tripun:''Acko, ovaj, gde si ti? Treba da okačimo postere.''
Acko:''Au, Petnica!''
Da nismo fizičari i da ne znamo za teslione, solitone, metamaterijale, kvantnu povezanost i paralelne univerzume, verovatno bi nas začudilo kako je Acko u Petnicu stigao na vreme da okačimo postere. Doduše, deo sa primenom teorije relativnosti i ograničenjem na brzinu svetlosti u vakumu u celoj priči nam i dalje nije najjasniji.

Slede apstrakti radova sa seminara fizike koji su ove godine učestvovali na konferenciji:

Tamara Đorđević i Marko Živanović: Transverzalni modovi optičkog rezonatora
Apstrakt: U ovom radu smo razmatrali funkcije prostornih raspodela zračenja u optičkom rezonatoru. Stacionarna stanja rezonatora se opisuju određenom raspodelom zračenja koja se naziva poprečni ili transferzalni mod rezonatora. Potvrđeno je da su ovi modovi opisani Gaus-Ermitovim polinomima. Ukoliko se osobine rezonatora (dužina i ugao nagiba ogledala) menjaju u vremenu , poprečna raspodela inteziteta nije konstantna, već se takođe menja u toku vremena, odnosno dolazi do prelaska iz jednog moda u drugi. U literaturi se ne nalaze dobro opisana prelazna stanja između modova pa su ona posebno proučavana i opisana u ovome radu. Pokazano je da se pomoću korišćene metode ne može izvesti opšta zakonitost po kojoj se smenjuju funkcije raspodele prelaznih modova jer svaki prelazni mod zavisi od načina na koji se prelaz odvija. Izmereno je da je snaga čistih modova i do 100 puta veća od snage prelaznih modova.

Miljan Dašić i Marija Janković: Simulacija kretanja indeksa berze optimizovanim fraktalnim funkcijama
Apstrakt: Cilj rada je ispitivanje fraktalne prirode funkcije kretanja indeksa berze tokom vremena. Napisana je simulacija u programskom jeziku C++ koja generiše fraktalne funkcije koje kopiraju kretanje indeksa berze. Računarski generisane fraktalne funkcije su optimizovane genetičkim algoritmom, tako da vrednosti konačnih funkcija minimalno odstupaju od vrednosti indeksa berze. Zaključeno je da se optimizacijom fraktalnih funkcija može kopirati kretanje indeksa berze u određenim vremenskim intervalima. Fraktalne funkcije su česte u prirodi i važne u mnogim fizičkim procesima, tako da se uopšteno ovaj metod može primeniti i za ispitivanje drugih funkcija fraktalne prirode.

Igor Marinković i Luka Butulija: Određivanje distribucije sila u granularnim materijalima
Apstrakt: U nasem radu predstavljamo rezultate dobijene serijom sistematičnih eksperimenata dizajniranih za određivanje distribucije granularnih materijala. Prilikom izvođenja eksperimentima imali smo mogućnost određivanja raspodele sila u zavisnosti od mnogih činilaca u vidu promenljive visine stuba granularnog sistema, promenljivih vrednosti sila koje su vršene na pakovanje, kao i nekih činilaca prilikom obrade rezultata.

Nikola Mrkšić i Stefan Badža: Distribucija bogatstva unutar društva
Apstrakt: Proučavanje distribucije bogatstva prouzrokuje znatnu količinu interesovanja zbog trenutne ekonomske krize. Rađeno je proučavanje distribucije bogatstva pomoću analogije između tržišta i idealnog gasa. U ovom radu opisana su dva modela interakcija između agenata. Uvedena je entropija radi pokazivanja stabilnosti sistema. Dobijeni rezultati prikazuju raspodelu bogatstva u društvu u zavisnosti od faktora štednje i poreza.

Vladimir Petrović i Aleksandra Mikić: Ispitivanje osobina piezo kristala i piezo zujalica interferencijom
Apstrakt: U radu je opisano izduženje piezo kristala i piezo zujalica kada se na njih dovede električni napon. Za određivanje izduženja kristala i zujalice za različite napone je korišćen Majkelsonov interferometar. Ogledalo u jednoj grani interferometra je postavljeno na piezo element (piezo kristal ili zujalica) tako da dužina te grane može da se menja. Registrujući promene u interferencionoj slici određeno je izduženje piezo elementa. Za primenjene napone do 5000 V izduženje piezo kristala je oko 900nm, a kod piezo zujalica 2,5μm pri naponu od 6V. Pored merenja izduženja pri primeni određenih napona, nacrtana je histerezisna petlja za oba piezo elementa. Određeno je vreme relaksacije piezo zujalice kada se sa nje ukloni električno polje odnosno napon.

Ognjen Tripunovic i Svetislav Ćirić: Ispitivanje osobina planarnih i sfernih sočiva
Apstrakt: Metamaterijali predstavljaju relativno novu grupu veštačkih materijala čija se glavna karakteristika ogleda u negativnom indeksu prelamanja ovakvih struktura. Zbog svojih izuzetnih performansi, moguće ih je koristiti za pravljenje supersočiva, tj. sočiva koja prevazilaze difrakcioni limit. U ovom radu dat je teorijski opis prostiranja svetlosti kroz sočivo napravljeno od metamaterijala uzimajući u obzir dve geometrije: planarnu i sfernu. Numerički rezultati pokazuju zavisnost prelomljenog dela polja od opsega frekvencija, upadnog ugla, kao i od samog oblika polja puštenog na supersočivo. Prikazana je moguća primena sfernog sočiva baziranog na metamaterijalu kao rutera u optičkim telekomunikacionim sistemima.

Ove i apstrakte radova ostalih učesnika ovogodišnje petničke konferencije možete naći na ovom linku.